slika

Rastu depoziti u bankama, građani drže milijardu i po

  10/08/2022



Depoziti i štednja u crnogorskim bankama, prema podacima Centralne banke (CBCG), dostigli su na kraju juna ove godine 4,46 milijardi eura i za 800 miliona su veći nego u istom mjesecu prošle godine.Građani u bankama drže milijardu i po eura, što je za 230 miliona više nego prije godinu. Stranci, kao fizička lica, u domaćim bankama imaju 636 miliona eura ili sto miliona više nego u junu prošle godine, dok firme u vlasništvu stranaca drže depozite u vrijednosti 478 miliona eura, što je rast za 90 miliona.

Ukupno odobreni krediti na kraju juna vrijedili su tri i po milijarde eura, što je za oko 230 miliona više nego u junu prošle godine. Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na kredite na novoodobrene poslove imala je neznatan rast, u junu prošle godine bila je 5,38 odsto, a u tom mjesecu ove godine iznosi 5,49 odsto.

Ovi podaci pokazuju da je bankarski sektor u Crnoj Gori stabilan i likvidan, kao i da građani, privreda, ali i stranci imaju visoko povjerenje u domaće banke.

Znatniji rast kamata na kredite je moguće očekivati u narednom periodu jer je Evropska centralna banka u julu povećala referentnu kamatnu stopu.

Za šest mjeseci ove godine banke su odobrile 710 miliona eura vrijedne nove kredite,dok je u istom periodu prošle godine ta brojka iznosila 515 miliona eura, što govori o značajnom rastu kreditiranja privrede i građana. Kreditiranje privrede povećano je sa 267 na 393 miliona, a građana sa 186 na 285 miliona.

U junu su banke odobrile 141 milion eura kredita, što je za 30 miliona više nego u istom mjesecu, a od toga 52 miliona građanima i 89 miliona eura pravnim licima.

Najviše kredita u junu odobreno je privredi za održavanje likvidnosti i za obrtna sredstva u vrijednosti od 62,5 miliona, a zatim za gotovinske kredite 28,5 miliona, od čega je građanima 26,8 miliona.Za realizaciju investicionih programa kompanijama je odobreno 14 miliona eura kredita, a za refinansiranje obaveza prema drugim bankama građanima 5,5 miliona, a 2,5 miliona pravnim licima.

Firmama za nabavku osnovnih sredstava odobreni su krediti u junu od 4,8 miliona eura, a građanima krediti za kupovinu robe široke potrošnje u iznosu od 2,7 miliona eura.

Krediti za kupovinu automobila odobreni su u iznosu od 411 hiljada eura, od čega građanima u vrijednosti 351 hiljade, a pravnim licima za 60 hiljada.

Za kupovinu stanova građanima su odobreni krediti vrijedni 9,6 miliona eura, dok krediti ove namjene nisu dodjeljivani pravnim licima.

Namjenski hipotekarni krediti odobravani su građanima u iznosu od dva miliona eura, dok se na ostale kredite dodijeljene privredi i građanima odnosi oko sedam miliona eura.

Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na novoodobrene kredite za likvidnost iznosila je 4,74 odsto u junu ove godine, dok je u istom mjesecu prošle godine ona bila 4,01 odsto. Na kredite za realizaciju investicionih projekata kamata je u ovom periodu povećana sa 2,58 na 2,92 odsto, a za refinansiranje sa 5,53 na 7,13 odsto.


Kod kredita za nabavku osnovnih sredstava ova kamata je pala sa 5,45 odsto u junu prošle godine na 3,98 odsto koliko je iznosila u tom mjesecu ove godine.

Značajno su porasle kamate na kredite za pripremu turističke sezone sa 6,75 na 9,8 odsto. Kod gotovinskih nenamjenskih kredita došlo je do simboličnog rasta kamatne stope sa 8,32 na 8,39 odsto, a za kupovinu robe široke potrošnje do pada sa 5,38 na 4,45 odsto.

Kod kredita za kupovinu automobila došlo je do blagog rasta kamatne stope u ovih 12 mjeseci sa 6,41 na 6,54 odsto, dok je za kredite za obrazovanje kamatna stopa pala sa 11,74 na 11,01 odsto. Za nenamjenske hipotekarne kredite kamata je smanjena sa sedam na 5,40 odsto, dok je za kredite iz ostale grupe povećana sa 5,45 na 6,48 odsto.

Odobreno 50 odsto više stambenih kredita

Za šest mjeseci ove godine banke su klijentima odobrile stambene kredite u vrijednosti 60,7 miliona eura, što je za 50 odsto više nego u istom periodu prošle godine kada je dodijeljeno 41 milion eura ovih kredita.

Razlog za porast stambenih kredita može biti rast zarada zaposlenih uslijed poreske reforme Evropa sad.

Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na stambene kredite u junu prošle godine je iznosila 4,3 odsto, dok je u tom mjesecu ove godine iznosila 4,78 odsto.

U septembru, oktobru i novembru prošle godine kamata je iznosila 4,83 odsto, da bi u decembru pala na 4,55 odsto. Ove godine je nastavila rast, a najveća je bila u aprilu 4,84 odsto.

Kamate na depozite u padu

Proječna ponderisana efektivna godišnja kamatna stopa na depozite je u padu jer je u junu prošle godine iznosila 0,37 odsto, a sada je 0,3 odsto. Za pravna lica ova kamata na depozite za ovaj period pala je sa 0,25 na 0,22, a za građane sa 0,5 na 0,39 odsto.

Prema ročnosti kamata na depozite iznosi od 0,02 odsto na neoročene odnosno depozite po viđenju. Najviše kamate su na depozite oročene na period od tri do pet godina, gdje za fizička lica prosječna efektivna iznosi 1,87 odsto, a za pravna lica dva odsto. Interesantno je da je, prema ovim podacima CBCG, kamata za depozite oročene na preko pet godina niža nego za period od tri do pet godina, i da prosječna za fizička lica iznosi 1,29, a za pravna 1,39 odsto.



Pročitaj još:



Da li mogu da uzmem kredit?



Imamo posao za tebe!



Izrada biznis plana za sve potrebe



Što će mi polisa osiguranja - Dajemo odgovor

slika



        



KONTAKT FORMA
Želite ponudu za osiguranje ili dodatne informacije? Pišite nam!
Vaša poruka je poslata. Hvala!
Dodaj CV